Dida moj, dida moj
Mnogi roditelji, djedovi, bake, učenici, braća, sestre... prošli su našom školom. Ali svima
nam je za oko i srce zapela jedna nesebična brižna, brižna ljubav jednog djeda
prema svojoj unučici.
Dida moj, dida moj... kaže Arsen Dedić, a sigurno i Ema Dokoza, učenica drugog razreda. Svaki dan,
od prvog dana prvog razreda osnovne škole, učenicu Emu Dokoza u školu prati njen dida Nikola i naravno,
po završetku nastave, bez obzira je li kiša, sunce, bura, jugo, rano jutro ili kasno popodne, dida čeka svog malog anđela.
Pod teretom teškog života, bolesti, ali radostan, svaki dan u jednoj staračkoj nježnoj ruci nosi ruksak pun školskih briga, a u drugoj čuva ručicu svoje Eme. O Bože, koliko ljubavi isijava iz tog zajedništva unučice i dida.
Pripremila: Lorena Dundović
Dida pozdravi i Emina učiteljica Smilja Knežević Moj dida i ja
